Porodica u Bangladešu koja prirodno nema Otiske Prstiju
@ghosthunters.gr

Porodica u Bangladešu koja prirodno nema Otiske Prstiju

83 Views

  • Thanks! Share it with your friends!

    You disliked this video. Thanks for the feedback!

admin
Published
Apu Sarker mi pokazuje otvoren dlan preko video poziva iz svog doma u Bangladešu.

Ništa isprva ne deluje neuobičajeno, ali kada pogledam malo bolje, mogu da vidim glatku površnu na vrhovima njegovih prstiju.

Apu, koji ima 22 godine, živi sa porodicom u jednom selu u severnom okrugu Radžšahi.

Sve donedavno radio je kao medicinski tehničar. Njegov otac i deda bili su zemljoradnici.

Muškarci u Apuovoj porodici imaju genetsku mutaciju koja je toliko retka da se smatra da pogađa svega nekoliko porodica na čitavom svetu: oni nemaju otiske prstiju.

U vreme Apuovog dede, nemati otiske prstiju nije bila velika stvar.

„Ne verujem da je ikad o tome razmišljao kao o problemu“, kaže Apu.

Ali tokom decenija, sićušni žljebovi koji se uvrću oko naših vrhova prstiju – poznati zvanično kao dermatoglifi – postali su najsakupljaniji biometrijski podaci na svetu.

Koristimo ih za sve, od prolazaka kroz aerodrome do glasanja i otvaranja naših pametnih telefona.
Glasačica u Indiji pokazuje svoj otisak prsta pre nego što preda glasački listić
Dok je Apu još bio dečak, Bangladeš je 2008. godine uveo nacionalnu ličnu kartu za sve odrasle, a baza podataka je zahtevala otisak prsta.

Zbunjeni službenici nisu znali kako da izdaju ličnu kartu Apuovom ocu Amalu Sarkeru.

Konačno, on je dobio ličnu kartu sa odštampanim „NEMA OTISAK“ na njoj.

Otisci prstiju su 2010. godine postali obavezni za pasoše i vozačke dozvole.

Posle nekoliko pokušaja, Amal je uspeo da dođe do pasoša pokazavši potvrdu medicinskog odbora.

Nikad ga, međutim, nije upotrebio, delom zato što se plaši problema sa kojima bi mogao da se suoči na aerodromu.

A iako je vožnja motocikla ključna za njegov zemljoradnički posao, nikad nije izvadio vozačku dozvolu.

„Platio sam taksu, položio sam test, ali mi nisu izdali dozvolu zato što nisam mogao da im dam svoje otiske prstiju“, kaže on.

Amal svuda sa sobom nosi potvrdu o plaćenoj taksi za dozvolu, ali mu ona ne pomaže uvek kad ga zaustave – do sada je dvaput bio kažnjen.

Objasnio je svoje stanje obojici zbunjenih policajaca, kaže, i pokazao im svoje glatke prste.

Ali nijedan nije odustao od toga da mu ispiše kaznu.

„To je uvek neprijatno iskustvo za mene“, kaže Amal.

Vlada je 2016. godine učinila obaveznim da se otisak prsta poklopi sa nacionalnom bazom podataka da bi mogla da se kupi sim kartica za mobilni telefon.

„Delovali su zbunjeno kad sam došao da kupim sim karticu, njihov softver bi se zamrzao svaki put kad bih stavio prst na senzor“, kaže Apu sa kiselim osmehom na licu.

Apu nije mogao da obavi kupovinu, a svi muški članovi njegove porodice sada koriste sim kartice izdate na ime njegove majke.

Misteriozna bolest u Indiji – stotine ljudi u bolnici
Category
PARANORMAL VIDEOS FROM OTHER COUNTRIES
Sign in or sign up to post comments.
Be the first to comment

Up Next