Gde je Zaista Bio Vavilon i Šta su Stvarno Izumi Drevnih Sumera?
@ghosthunters.gr

Gde je Zaista Bio Vavilon i Šta su Stvarno Izumi Drevnih Sumera?

13 Views

  • Thanks! Share it with your friends!

    You disliked this video. Thanks for the feedback!

admin
Published
Šta znamo o Vavilonu, srcu drevnog carstva koje se prostiralo od Egipta, na zapadu, do Elamskog starog kraljevstva na istoku.

Vavilonska kula
IZVOR: SHUTTERSTOCK
GRAD, ČIJE IME ZNAČI "VRATA BOGOVA" (babili, na akadskom), osnovao je u XXIV veku pre n.e. akadski vladar Sargon na obalama reke Eufrat, podigavši po jednu polovinu na obe obale. Oko 1700. godine pre n.e. bio je verovatno najveći grad tadašnjeg sveta.

Čuvene Viseće vrtove Vavilona Grci su uvrstili u sedam svetskih čuda starog sveta, a u Knjizi postanja pominje se i toranj, visine 90 m kao Vavilonska kula. U Starom zavetu ova težnja da se dosegne nebo smatrana je vrhuncem ljudske taštine. Ali ta težnja ima svoje opravdanje, jer je Vavilon bio samo pulsirajuće srce carstva koje se prostiralo od Egipta, na zapadu, do Elamskog starog kraljevstva na istoku (jugozapadni Iran).

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI I:
ISTORIJA
Ko je bio prvi čovek čije je ime istorija upamtila?
0

GALERIJE
Zigurati, svedoci prošlosti Mesopotamije
0

Danas, na oko 137 km od Bagdada u Iraku, polje ruševina, takozvani tel, pokriven izlomljenim opekama, zauzima prostor od tridesetak kvadratnih kilometara i to je sve što je ostalo od nekada velelepnog grada.

Do XX veka, sva saznanja o ovom gradu, dao nam je Herodot (484. – 425.g. pre n.e.) i biblijski prekori. Naime, vavilonska misterijska religija prikazana je simbolički u Novom zavetu kao:

"Žena obučena u purpur i skarlet i nakićena zlatom, dragim kamenjem i biserima. U ruci je imala zlatnu čašu punu gadosti i prljavštine svoga bluda, a na čelu joj je napisano ime: Tajna, Veliki Vavilon, majka bluda i gnusnih dela…"

Herodot, međutim, daje drugu sliku. Ovaj veliki putnik, pošao je iz Grčke, preko sirijskih planina i pustinja, sve do reke Eufrat. Tamo je ostao zadivljen prestonicom na obali. Džinovski bedemi bili su dovoljno široki za konjsku zapregu od čak četiri konja. Zapanjeni Herodot pričao je o kružnim zidinama od 83 kilometara, koje behu prošarane sa 100 bronzanih kapija. Pisao je:

"Vavilon, svojom veličanstvenošću nadmašuje svaki poznati grad na svetu."

Pisao je i o gradskim običajima, pa tako saznajemo kako je svaka žena u Vavilonu dužna, jednom u svom životu

"Da prebiva u Afroditinom svetilištu i ima snošaj sa strancem…"

kako su svake godine bile održavane licitacije žena, gde bi najbogatiji kupovali najlepše, a siromasi su odvodili one skromnijeg izgleda.
Category
PARANORMAL VIDEOS FROM OTHER COUNTRIES
Sign in or sign up to post comments.
Be the first to comment

Up Next