MISTERIJA SIBIRSKIH RUPA
@ghosthunters.gr

MISTERIJA SIBIRSKIH RUPA

61 Views

  • Thanks! Share it with your friends!

    You disliked this video. Thanks for the feedback!

admin
Published
Nedavno je u tundri u Sibiru snimljena još jedna ogromna rupa u zemlji, a naučnici i dalje nisu sigurni zbog čega se u tom regionu pojavljuju džinovske, simetrične rupe, a bilo ih je najmanje devet od 2013. godine.

Ruska TV ekipa letos je preletela sibirsku tundru i primetila masivni krater dubok 30 metara i širok 20 metara, zapanjujući u svojoj veličini, simetriji i količini eksplozivne snage prirode koja je morala da se pokaže u svoj svojoj snazi da bi napravila tako nešto, piše CNN.

Naučnici nisu sigurni kako je tačno nastala ogromna rupa, koja je najmanje deveta primećena u tom regionu od 2013. godine. Početne teorije vezane su za prvi krater otkriven u blizini naftnog i gasnog polja na poluostrvu Jamal na severozapadu Sibira, ali su se onda proširile na moguće udare meteorita, sletanje NLO-a i kolapsa tajnih podzemnih vojnih skladišta.

Iako naučnici sada veruju da je džinovska rupa povezana sa eksplozijom metana – što bi moglo biti rezultat viših temperatura u tom regionu – još uvek postoji mnogo toga što istraživači ne znaju.

„Trenutno ne postoji jedinstvena prihvaćena teorija o tome kako se formiraju ovi složeni fenomeni“, rekao je Evgenij Čuvilin, vodeći naučni istraživač u jednom centru Instituta za nauku i tehnologiju Skolkovo, koji je posetio mesto najnovijeg kratera radi proučavanja njegove osobine.

„Moguće je da se formiraju godinama, ali teško je proceniti brojeve. Budući da se krateri obično pojavljuju u nenaseljenim i uglavnom netaknutim delovima Arktika, često nema nikoga da ih vidi i prijavi“, rekao je Čuvilin.

Čak i sada, kako kaže, krateri se uglavnom nalaze slučajno tokom rutinskih, nenaučnih letova helikopterom ili ih pronalaze stočari i lovci na irvase.

Permafrost, koji pokriva dve trećine ruske teritorije, ogroman je prirodni rezervoar metana, snažnog gasa, a nedavna vruća leta, uključujući 2020. godinu, u regionu su možda igrala veliku ulogu u stvaranju ovih kratera.

Čuvilin i njegov tim su među retkim naučnicima koji su sišli u jedan od ovih kratera kako bi istražili kako je nastao i odakle dolazi gas koji ih izaziva. Pristup kraterima mora biti uz penjačku opremu, a vremenski je ograničen – krateri se pretvaraju u jezera u roku od dve godine od formiranja.

Naučnici su uzeli uzorke leda, tla i leda sa ruba rupe – poznate kao krater Erkuta – tokom terenskog obilaska 2017. godine nakon što su ga otkrili biolozi koji su bili u tom području posmatrajući gnežđenje sokola.

Istraživači su obavili posmatranje dronova šest meseci kasnije.

„Glavno pitanje ovih kratera je kako neverovatno brzo nastaju i koliko su kratkog veka pre nego što se pretvore u jezera“, rekao je Čuvilin. „Pronalazak jednog na udaljenom Arktiku uvek je sreća za naučnike“, dodaje.

Studija, koja je objavljena u junu, pokazala je da se gasovi, uglavnom metan, mogu akumulirati u gornjim slojevima permafrosta iz više izvora – kako iz dubokih slojeva Zemlje, tako i bliže površini. Akumulacija ovih gasova može stvoriti pritisak koji je dovoljno jak da se probije kroz gornje slojeve smrznutog tla, rasipajući zemlju i stene i stvarajući krater.

„Želimo da naglasimo da su studije ovog tipa u vrlo ranoj fazi, a svaki novi krater dovodi do novih istraživanja i otkrića“, rekao je Čuvilin.

U vezi sa kraterom Erkuta, naučnici sugerišu da se on stvorio u isušenom jezeru koje je verovatno imalo nešto što se naziva talik – zonu odmrznutog tla koja je počelo da se smrzava postepeno nakon što se jezero osušilo, stvarajući pritisak koji se na kraju oslobađa snažnom eksplozijom – ledenog vulkana.

„Kriovulkanizam, kako ga neki istraživači nazivaju, vrlo je slabo proučavan i opisan proces u kriosferi, eksplozija koja uključuje kamenje, led, vodu i gasove koji iza sebe ostavlja krater. To je potencijalna pretnja ljudskoj aktivnosti na Arktiku, i moramo temeljno proučiti kako se gasovi, posebno metan, akumuliraju u gornjim slojevima večitog leda i koji uslovi mogu dovesti do ekstremne situacije“, kazao je Čuvilin.

Kriosfera se odnosi na delove Zemljine površine gde je voda u čvrstom obliku – ledu.

„Ove emisije metana takođe doprinose rastućim koncentracijama gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, a same klimatske promene mogle bi biti faktor za povećanje kriovolkanizma. Ali ovo je još uvek nešto što treba istražiti“, rekao je Čuvilin.

Njegov tim će uskoro objaviti detaljnije informacije o najnovijem krateru u naučnom časopisu. Dodaje da je ovo jedan od najvećih pronađenih do sada.
Category
PARANORMAL VIDEOS FROM OTHER COUNTRIES
Sign in or sign up to post comments.
Be the first to comment

Up Next